Medeni rečnik
HANAMI
Kada je Ningi, unuk boga sunca, oženio Procvetalu, mlađu ćerku boga planina, opredelio se za život lep, ali kratak – kao cvet trešnje. 🍒 U japanskoj kulturi HANAMI je praznik posmatranja cveća i uživanja u njemu. Kao kakvi Japanci, i pčelari od marta gledaju u cveće i u njemu uživaju. Cvetanje trešnje u Japanu označava početak školske i fiskalne godine, a mi u Srbiji obeležavamo početak pčelarske sezone! Pa, medno nam bilo!
KLUBE
Kad se temperatura jesenjih noći spusti ispod 8°, pčele sve svoje ukućane okupe da se zagreju. To je jedan veliki grupni zagrljaj pčela oko matice. U klubetu je prava letnja klima sa velikom vlažnošću i visokim temperaturama od 33 do 43° stepena. Ova temperatura je stabilna, ma koliko se spoljašnja menjala. Drugim rečima, pčele kao da su na moru čitave zime, zagrljene su, a tu im je i med. Kakva mudra bića!
GRABEŽ
Neretko se u mikrosvetu čitaju osnovni principi života. Neki od fenomena iz pčelinjeg sveta, vekovima intrigiraju čovečanstvo. Na pčelinjaku se javi fenomen grabeži ukoliko zajednica ne brine o svom potomstvu ili ne spremi dovoljno zaliha hrane. U tom slučaju druga zajednica pčela poješće njihovu hranu i uništiti društvo. Iako pčele smatramo dobricama, kod njih važe određeni principi, prirodna selekcija i zakon jačeg. 💪
MATICA
Mnogi maticu nazivaju kraljicom pčela. 👑 To bi trebalo da znači da je ona vladarka pčelinjeg društva, ali nije baš tako. Ona polaže sva jaja u košnici i svojim prisustvom i lučenjem feromona deluje na skladan život i razvoj košnice. Deluje idealno. Ipak, kada pčele nisu zadovoljne maticom, one izgrađuju matičnjake i izvrše tihu smenu. Na taj način svojim izborom direktno utiču na sudbinu kolonije. Zvuči demokratski.
KOŠNICA
Arhitekte ili profesori matematike predložili bi pčelama krug kao prostorno rešenje. Ipak, one svoje saće grade u najpravilnijim šestouglovima. Zašto? Pčele su se opredelile za oblik koji koristi najmanju količinu voska, a skladišti najveću količinu meda – savršeni šestougao. Prostorno efikasna košnica verovatno je rezultat dugog perioda pokušaja i pogrešaka u evoluciji. Kako bilo, kad pogledate pčelinje saće, izgleda vam da kao da su ga dizajnirali neki OCD matematičari! 🤓 I zato ih volimo!
WAGGLE
Austrijski etolog Karl von Friš prvi je dekodirao pčelinji ples (waggle) i za ovo otkriće 1973. dobio Nobelovu nagradu. I dalje sa sigurnošću ne znamo koliko je ovaj jezik složen i slojevit. Recimo, pčela pleše kružni ples kada se cvet nalazi baš blizu košnice (oko 10 m). Obaveštava i gde je cveće u odnosu na sunce, ili ukazuje da su blizu loši momci – ose i stršljenovi. Sve u svemu, kad ima hrane, u košnici je pravi mjuzikl!